Talvasa holati bolalarda ko'p uchraydigan klinik
sindromlardan biridir. RShTYoIM SFning bolalar
bulimining 2008-2010 yillar ma'lumot- lariga ko'ra: 2008
yilda - 242 ta (8,7%), 2009 yil- da - 264 ta (9,9%), 2010
yil (6 oy ichida) - 95 ta (7,6%) bemor talvasa sindromi
bilan yotqizilgan
JSST bo'yicha dori vositalarining salbiy ta’siri (side
effect) deb - dori vositasini odatdagi dozada qo'llanilganda
kelib chiqadigan va uning farmakologik xususiyatlariga
bog'liq bo'lgan har qanday kutilmagan (terapevtik
bo'lmagan) sama- ralariga aytiladi
Бугунги пандемия шароитида шифокорлар маънавиятига қўйилаётган юксак талабларнинг ошаётгани, бўлажак давлат хизматчилари, ижтимоий соҳалар ходимларининг маънавий-ахлоқий тафаккур савясини ва ижтимоий фаоллигини оширишга қаратилган талаблар билан тавсифланади. Давлатимиз раҳбари Шавкат Мирзиёев. "Бугун замон ўзгармоқда, одамларнинг талаби ошиб бормоқда. Халқимизнинг тиббий маданияти юксалиб, энг сўнгги усул ва русумларда тиббий хизмат кўрсатилишини истайди. Бизга шу ҳам бўлаверади, деган тушунча энди ўз умрини ўтаб бўлди. Бу барча соҳалар қатори тиббиёт соҳасига ҳам бевосита даҳлдор. Олимларнинг таъкидлашича “донолик, комиллик ва жамиятнипг тараққиёти кўп холларда интеллектуал ва ахлоқий салоҳият билан белгиланади”. Ахлоқий маданияти қанчалик бой, теран ва чуқур бўлса - жамият ҳам шу қадар бой бўлади. Яна шуни алоҳида таъкидлаш жоиз, бугунги бошимизга тушган синов бераётган сабоқдан хулоса чиқариб, барчамизни жиддий ташвишга солиб турган коронавирус пандемияси ҳам мукаммал билимларга эга тажрибали ва ахлоқий маданиятли шифокорлар, бизга нақадар керак эканлигини яна бир бор яққол намоён этди қўйди. Республикамизда мустақил Ҳамдўстлик давлатлари орасида биринчилардан бўлиб миллий-тиббий қадриятларимиз ва улуғ ўтмишдошларимиз амалий меросларини ўрганиб, халқ саломатлиги йўлида амалиётга киритиш учун “Халқ табобати“ Академиясининг ташкил қилиниши, Тиббиёт олийгоҳларида “Ҳалқ табобати” факультети очилиши, кафедраларда тиббий деонтология ва касб этикаси фанининг кенг ўқитилиши каби ҳолатлар киради.
Бугунги пандемия шароитида шифокорлар маънавиятига қўйилаётган юксак талабларнинг ошаётгани, бўлажак давлат хизматчилари, ижтимоий соҳалар ходимларининг маънавий-ахлоқий тафаккур савясини ва ижтимоий фаоллигини оширишга қаратилган талаблар билан тавсифланади. Давлатимиз раҳбари Шавкат Мирзиёев. "Бугун замон ўзгармоқда, одамларнинг талаби ошиб бормоқда. Халқимизнинг тиббий маданияти юксалиб, энг сўнгги усул ва русумларда тиббий хизмат кўрсатилишини истайди. Бизга шу ҳам бўлаверади, деган тушунча энди ўз умрини ўтаб бўлди. Бу барча соҳалар қатори тиббиёт соҳасига ҳам бевосита даҳлдор. Олимларнинг таъкидлашича “донолик, комиллик ва жамиятнипг тараққиёти кўп холларда интеллектуал ва ахлоқий салоҳият билан белгиланади”. Ахлоқий маданияти қанчалик бой, теран ва чуқур бўлса - жамият ҳам шу қадар бой бўлади. Яна шуни алоҳида таъкидлаш жоиз, бугунги бошимизга тушган синов бераётган сабоқдан хулоса чиқариб, барчамизни жиддий ташвишга солиб турган коронавирус пандемияси ҳам мукаммал билимларга эга тажрибали ва ахлоқий маданиятли шифокорлар, бизга нақадар керак эканлигини яна бир бор яққол намоён этди- қўйди. Республикамизда мустақил Ҳамдўстлик давлатлари орасида биринчилардан бўлиб миллий-тиббий қадриятларимиз ва улуғ ўтмишдошларимиз амалий меросларини ўрганиб, халқ саломатлиги йўлида амалиётга киритиш учун “Халқ табобати“ Академиясининг ташкил қилиниши, Тиббиёт олийгоҳларида “Ҳалқ табобати” факультети очилиши, кафедраларда тиббий деонтология ва касб этикаси фанининг кенг ўқитилиши каби ҳолатлар киради
Охирги беш йилда Ўзбекистон Республикасида ижтимоий ҳаётнинг барча жабҳаларида Харакатлар стратегияси асосида стратегик аҳамиятга эга бўлган ўзгаришлар амалга оширилди.Жумладан олий таълим ва кадрлар тайёрлаш тизими мамлакат эҳтиёжларидан келиб чиқиб ҳамда жаҳон таълим маконидаги тенденцияларни инобатга олган ҳолда тубдан ислоҳот қилинди.
Глобаллашув даврининг ўзига хос жиҳатларидан бири олий таълим маконида технологик ривожланиш туфайли ахборот технологиялари, масофавий ўқитиш ва бошқа янгиликларнинг пайдо бўлиши натижасида анъанавий университет тушунчаси эскириши яққол кузга ташланди. Бу жараён фикримизча, анъанавий университетнинг аҳамиятини тез орада пасайишига олиб келмайди. Чунки ,олий таълим маконидаги тенденциялар ҳамма ерда бир вақтда ва бир кўринишда ривожланиб бормаяпти.Янги ахборот ва рақамли технологияларни таълим жараёнига жалб қилиш ва улардан ҳамма жойда таълим сифатини яхшилаш воситаси сифатида фойдаланишда ривожланган ва ривожланаётган давлатлар ўртасида катта фарқ мавжуд. Бироқ, ХХI асрда жаҳонда академик муҳитни ўзгартиришнинг асосий омилларидан бири бўлган жиддий ўзгаришлар рўй бермоқда
Jahonda energiya ta’minoti manbalari monitoringida axborotlarni taqsimlashning turli signal o‘zgartgichlarini keng qo‘llash, ular yordamida doimiy monitoring jarayonlarini amalga oshirishda elektr energiya istemol qiluvchi obektlarning uzluksiz va sifatli ishlashini ta’minlash bo‘yicha signallar bilan ta’minlovchi apparatlar, qurilmalar, vositalar hamda algoritm va dasturiy vositalarini takomillashtirishga qaratilgan qator ilmiy tadqiqot ishlari olib borilmoqda. Energiya ta’minoti tizimlarining ishonchli ish holatlarini ta’minlashda ishlab chiqarilayotgan energiya miqdori va sifatini manbalar quvvatini monitoring qilish asosida rejalashtirish, dasturiy vositalar va texnik yechimlarni ishlab chiqishga alohida e’tibor qaratilmoqda. Shu bilan birga elektr energiya manbalarining kattalik va parametrlarini ikkilamchi signallarga o‘zgartirish apparatlari tuzilish tamoyillari hamda ularning dasturiy vositalarini yaratish dolzarb masalalardan hisoblanmoqda.